Page 69 - BiltenBroj2-2022
P. 69

опљачкала. Због свега тога Бласим пише књигу на народном језику у којој
               читамо сву горчину изгубљених година и младих живота из Ирака и других
               арапских земаља, које деценијама прати слична, трагична судбина. Али
               одмах по појави те књиге писцу су почеле стизати претње по живот, његов
               и његових ближњих...”
                                                                      Српко Лештарић, из Поговора






               6. Горан Гоцић: ЧОВЕК ИЗ НЕХАТА / Београд: Лагуна, 2021.



               Преузето са сајта:
               https://www.laguna.rs/n5135_knjiga_covek_iz_nehata_laguna.html


               „Човек из нехата је прича о Београђанину који упорно бежи од сукоба са
               оцем, од Мајчице Ес, а понајвише од себе. Мада распет између згражавања
               и чежње, ипак се свима непрекидно враћа. На лету из Њујорка ка очевој
               самртничкој постељи упознаје хроничног номада налик себи. Последња
               станица трагикомичне одисеје ова два бића избачена из равнотеже јесте
               Србија на почетку миленијума. Трећи роман Горана Гоцића говори о
               сећањима с којима живимо и осећањима од којих умиремо, о америчким
               газдама и руским блудницама. Баш на јубилеј седам векова Божанствене
               комедије, у Човеку из нехата затичемо пакет аранжман кроз пакао,
               чистилиште и рај транзиције, која никако да се оконча. Стилски бриљантан
               али незавршен дијалог са оцем и отаџбином истовремено је мудра и
               апсурдна, путена и проницљива, забавна и потресна, укратко најбоља
               Гоцићева књига.”




               7. Александар Гаталица: ДВАДЕСЕТ ПЕТИ САТ / Београд: Службени
               гласник, 2021.


               Преузето са сајта:
               http://www.slglasnik.com/гласник-препоручује/двадесет-пети-сат


               Записи залуталих из двадесет петог сата.


               „Пандемија је. Die Pandemie, овако изговарају ову страшну реч у Немачкој.
               La pandémie, кажу је на француском. Кроз прозор гледам пролеће. То је
               прво чега се сећам у живим сликама на почетку ових смутних и збуњујућих
               догађаја. Пролеће не зна за епидемију, а она ипак покреће мрачне токове
               људског талога. Шездесет дана једем остатке из конзерви, мрвице хлеба и
               проклијали кромпир. Проблем двојника јесте то што и јесу и нису ми, а
               наш – што и јесмо и нисмо они. Сви смо ту полутани, а нико целина. Не
               помажу ту много источњачке мудрости о целом из више органских делова,
   64   65   66   67   68   69   70   71   72