Page 68 - BiltenBroj2-2022
P. 68

ратовима деведесетих или да су званично поразили НАТО... Срби су
               историчан народ и воле да говоре о својој прошлости. Али ниједна
               генерација не извлачи поуку из те прошлости, већ учи историју кроз нова и
               све тежа искушења и страдања, како је показао XX век. У том сусрету са
               сопственом прошлошћу, Срби воле да разматрају – шта би било да је било.
               Предраг Марковић и Чедомир Антић су управо протумачили српску
               историју на такав начин: покушали су да дају алтернативне правце тока
               те историје са кључних историјских раскрсница. Или да тумаче

               евентуалне потезе српских лидера, да су остали дуже на животној и
               историјској       сцени.     Подухват       достојан       поштовања,        јер    често
               конзервативна, наша историографија не прашта алтернативне правце и
               храбра промишљања. Убеђен сам да ће читаоци радо прихватити ову
               књигу, јер ће их она водити необичним сазнајним путевима и подстицати
               на размишљања и поуке о сопственој прошлости.”


                 Др Бојан Димитријевић, научни саветник, Институт за савремену историју






               5. Хасан Бласим: БУЛБУЛ И ЊЕГОВ ГАЗДА / Београд: Геопоетика
               издаваштво, 2021.


               Преузето са сајта:
               https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1736/bulbul-i-njegov-gazda


               „Вероватно највећи живи арапски прозни писац...“
                                                                                               Гардијан


               „Хасан Бласим пише о данашњем времену и проживљеним актуелним
               друштвеним догађајима. Већ на самом почетку романа, тамо где нам се
               његов млади јунак Булбул представља, постаје јасно о каквим временима
               ће ту бити реч, будући да је он рођен 1984, у јеку ирачко-иранског рата:
               Ја и моја млађа сестра Зехра смо сирочад. Мајка је умрла на порођају
               доносећи на свет Зехру, а кад је мени било шест година, погинуо нам је
               отац. Пошао био у Неџеф на сахрану свом синовцу, аутобус се у путу
               преврнуо, запалио и отац је изгорео.
               После овога тешко се може десити ишта трагичније (мада може страшније!)
               и осетљивији читалац, поготову ако је и сам – као што многи са Балкана
               јесу – прошао кроз пакао грађанског рата, може лако одлучити да књигу
               одложи на страну, с потајном намером да јој се никад више не врати.
               Срећом, већина то неће учинити, а свако ко буде читао овај роман Хасана
               Бласима наћи ће у њему оригиналну забаву у ланцу од седам крими-прича с
               местимичним освежењима у виду кратких еротских секвенци зачињених
               јетком политичком сатиром, за коју наратор пред крај каже: Била је то
               шега на рачун оне лоповске дружине што нас је у име религије покрала и
   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72