Page 68 - BiltenBroj2-2022

ратовима деведесетих или да су званично поразили НАТО... Срби су
историчан народ и воле да говоре о својој прошлости. Али ниједна
генерација не извлачи поуку из те прошлости, већ учи историју кроз нова и
све тежа искушења и страдања, како је показао XX век. У том сусрету са
сопственом прошлошћу, Срби воле да разматрају – шта би било да је било.
Предраг Марковић и Чедомир Антић су управо протумачили српску
историју на такав начин: покушали су да дају алтернативне правце тока
те историје са кључних историјских раскрсница. Или да тумаче

евентуалне потезе српских лидера, да су остали дуже на животној и
историјској сцени. Подухват достојан поштовања, јер често
конзервативна, наша историографија не прашта алтернативне правце и
храбра промишљања. Убеђен сам да ће читаоци радо прихватити ову
књигу, јер ће их она водити необичним сазнајним путевима и подстицати
на размишљања и поуке о сопственој прошлости.”

Др Бојан Димитријевић, научни саветник, Институт за савремену историју

5. Хасан Бласим: БУЛБУЛ И ЊЕГОВ ГАЗДА / Београд: Геопоетика
издаваштво, 2021.

Преузето са сајта:
https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1736/bulbul-i-njegov-gazda

„Вероватно највећи живи арапски прозни писац...“
Гардијан

„Хасан Бласим пише о данашњем времену и проживљеним актуелним
друштвеним догађајима. Већ на самом почетку романа, тамо где нам се
његов млади јунак Булбул представља, постаје јасно о каквим временима
ће ту бити реч, будући да је он рођен 1984, у јеку ирачко-иранског рата:
Ја и моја млађа сестра Зехра смо сирочад. Мајка је умрла на порођају
доносећи на свет Зехру, а кад је мени било шест година, погинуо нам је
отац. Пошао био у Неџеф на сахрану свом синовцу, аутобус се у путу
преврнуо, запалио и отац је изгорео.
После овога тешко се може десити ишта трагичније (мада може страшније!)
и осетљивији читалац, поготову ако је и сам – као што многи са Балкана
јесу – прошао кроз пакао грађанског рата, може лако одлучити да књигу
одложи на страну, с потајном намером да јој се никад више не врати.
Срећом, већина то неће учинити, а свако ко буде читао овај роман Хасана
Бласима наћи ће у њему оригиналну забаву у ланцу од седам крими-прича с
местимичним освежењима у виду кратких еротских секвенци зачињених
јетком политичком сатиром, за коју наратор пред крај каже: Била је то
шега на рачун оне лоповске дружине што нас је у име религије покрала и