Page 71 - Bilten broj 1 za 2023 godinu
P. 71

Романом  пролазе  све  војске  и  вере  Балкана,  разлива  се  вишевековна

            мешавина склада и разарања, циклично кружење злочина и освете, али и слике
            новог  доба:  читава  избегличка  насеља  модерних  европских  хуманитарних
            (конц) логора, јачање деснице у Европи, засићеност и испразност Запада…

                    Уметник,  јунак  трећег  дела  књиге,  пред  шаренилом  боја  и  звукова
            модерног  западњачког  ћорсокака,  тумачи  га  у  стваралаштву  као  технолошки
            илузионизам савршених ефеката без суштине.

                    Констатације и питања од оног до овог времена само мењају форму: „није
            мртав, само се претворио у новац”, „Бездан призива бездан”; где и куда даље?

                    Да ли се читав живот јунака заправо сажима у једну једину реченицу, које
            се  сећа  данас  када  угледа  зелену  телефонску  говорницу  на  минхенској

            железничкој  станици,  из  које  ју  је  1992.  изговорио  сестри  у  Југославији:
            „Прешао сам границу.”

                    На читаоцу је да се пита коју. Ону иза које домаћи странац постаје „наш а
            светски”?




            3.  Стефан  Одеги:  ТЕОРИЈА  ОБЛАКА  /  Београд:  Геопоетика  издаваштво,
            2020.

            Преузето са сајта:
            https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1705/teorija-oblaka


                    Теорију облака француска критика описала је као осећајан, хипнотички,
            дубоко  еротски  роман  о  облацима,  сачињен  од  историјских  чињеница  и

            фикције, и о њиховој улози у обликовању човекових страсти, бура и прича.
                    Акира  Кумо  је  ексцентрични  модни  креатор  настањен  у  Паризу,  са

            важним  податком  из  свога  живота:  неким  чудом  преживео  је  облак-печурку
            нуклеарне бомбе бачене на Хирошиму. Он је власник на свету највеће збирке
            књига  и  списа  о  облацима  и  метеорологији  и  унајмљује  библиотекарку
            Виржини Латур да би је каталогизовала. Док она тај посао обавља, он јој прича
            приче о онима који су посветили своје животе облацима: о енглеском квекеру

            који је први класификовао облаке, сликару који је постао опседнут хватањем
            облака на платну, као и о богатом аматеру-метеорологу с краја 19. века Ричарду
            Аберкромбију,  фотографу  који  је,  можда,  направио  једини  потпуни  каталог
            облака и то само у једном примерку, који нико никада није видео.

                    Кумо шаље Виржини у Лондон да уђе у траг Протокола Аберкромби, у
            потрагу  пуну  изненађења  и  чуда,  при  којој  љубав,  попут  облака,  обликује  и
            преиначава животе.
   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75   76