Page 72 - Bilten broj 1 za 2023 godinu

4. Сем Шепард: ШПИЈУН ИЗ ПРВОГ ЛИЦА / Београд: Геопоетика
издаваштво, 2021.

Преузето са сајта:
https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1764/spijun-iz-prvog-lica

Постхумно објављена мемоарска фикција, како је класификују неки
критичари, Шпијун из првог лица ређа слике прошлости и садашњости из
живота протагонисте које садрже калеидоскопску лепоту. Приповедач није
супериоран у односу на читаоца; и њему су неки делови приповести нејасни

колико и другима, јер му је визура врло специфична – она са ивице трајања,
која га приморава да детаље свог живота види неким новим очима. Због тога, ту
је онај Други, његов посматрач, али и посматрани, неко ко процењује како
физичко стање приповедача тако и његову веродостојност у причи. Проблем се
јавља кад схватимо да поузданост њихових прича није и њихов форте. Секвенце
из породичног живота, успомене са снимања, анегдоте које су заостале у
понеком кутку свести, у телу које одбија послушност, грађа су од које је

сачињено ово у исто време трагично и комично дело, последњи текст Сема
Шепарда.

Фигура усамљеног јахача који с узвисине посматра простор пред собом у
намери да сагледа властито место у њему, као и све оно што би могло да
представља претњу, јесте вестерн архетип који непогрешиво уоквирује лик и
дело Сема Шепарда… Тешко је свести такав живот на неколико пасуса, на
википедијско набрајање онога што је снимио и објавио, на Пулицерову награду

и номинацију за Оскара. Једно је сигурно – временски лук, од дана када
изгладнели Стив Роџерс у Њујорку донира своју крв да би могао да купи
чизбургер, до дана када Сем Шепард диктира последње реченице Шпијуна из
првог лица, опасује пуноћу, доследност властитом осећају за језик и стварност,
уроњеност у истинску емоцију, ма како болна она била.

Ивана Ђурић Пауновић, из Поговора