Page 75 - Bilten broj 1 za 2023 godinu

циничног и гротескног. Но, од које год сорте био, он и овде показује своју

основну функцију – да је лековит.
Кесал је по свом роману Потенцијални кандидат режирао и истоимени

играни филм (Насипсе Адаyиз, турско-српска копродукција) у којем има и
главну улогу. После премијере на филмском фестивалу у Ротердаму 2020.
године, филм је освојио награде на филмском фестивалу у Истанбулу за
најбољу режију и за монтажу и награде на фестивалу у Адани за најбољи филм,
сценарио и споредну женску улогу, оба одржана у 2020. години.

8. Ленард Коен: ПЛАМЕН: ПОЕЗИЈА, ПЕСМЕ И ИЗБОР ИЗ
БЕЛЕЖНИЦА / Београд: Геопоетика издаваштво, 2021.

Преузето са сајта:
https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1752/plamen

„Познавати мога оца заправо је значило познавати човека окруженог
хартијама, бележницама, салветама – исписаним препознатљивим рукописом –
(уредно) расутим на све стране… Писање му је било разлог постојања. То је
била та ватра којој је тежио, најважнији пламен који је потпаљивао. И који се
никад није гасио…

Има у његовом делу разне ватре и пламена, да се ствара и да се разара, да
се греје и осветљава, да се чезне и да се узме. Запалио је пламен и марљиво га

одржавао. Проучавао је и бележио његове последице. Опасност од пламена га је
подстицала – често би, говорећи о уметности других људи, помињао недостатак
„опасности”, а хвалио „узбудљивост мисли која је била у пламену”.

Та обузетост ватром потрајала је до самог краја. „Ако пожелиш мрачније,
убићемо пламен”, пева он на свом последњем, опроштајном албуму. Умро је 7.
новембра 2016. године. Сад се осећа више таме, али пламен није убијен. Свака
страница папира који је он зацрнио трајно је сведочанство једне горуће душе.”

Адам Коен, из Предговора

Ленард Коен не би био врхунски песник да се није највише бавио самим
собом. Али, истовремено, он је „ретка звер” у том свету који то није чинио
превасходно из самољубивости. Напротив, реч је о његовом начину да

самоанализом, сумњом у себе и беспоштедном самокритиком стигне што даље
у разумевању лепоте, љубави, ероса, бога и религије без канона. Тај чудовишни
спој сете, радости и црног хумора доследно је чинио основу ненаметљивих, а
често величанствених стихова током свих шездесет година његовог стварања, и
у књижевности и у музици.