Page 102 - Bilten broj 11 za 2023. godinu

7. Оливер Стоун: У ПОТЕРИ ЗА СВЕТЛОМ: КАКО САМ НАПИСАО,
РЕЖИРАО И ПРЕЖИВЕО ВОД, ПОНОЋНИ ЕКСПРЕС, ЛИЦЕ С
ОЖИЉКОМ И ФИЛМСКЕ ИГРЕ У ХОЛИВУДУ / Београд: Лагуна, 2021.

Преузето са сајта:
https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-u-poteri-za-svetlom-kako-sam-napisao-

rezirao-i-preziveo-vo-unos-18240.html

Када будете читали екстравагантну аутобиографију Оливера Стоуна,
крените од садржаја у коме је наведено десет поглавља, међу којима су „Пад”,
„Чекајући чудо”, „Јужно од границе” и „На врху света”. Или баците поглед на

индекс који се протеже на десет страница густог текста. Под словом „Ф”, на
пример, видећете FBI, Фелини, филмски критичари, Први светски рат (First
World War), Флешденс, Фонда, Форд, Фостер, Француска, Бојеви метак (Full
Metal Jacket), и још много тога.

У књизи У потери за светлом, Стоун се дотиче разних тема, отворено се
хвали својим успесима, ваља се у самосажаљењу и истражује оно што назива
„филмском игром”, не филмском индустријом. Мотив потере за светлом
прожима целу књигу и даје јој континуитет. „У потери за светлом. Чини ми се

да то радим целог живота”, пише Стоун на почетним страницама књиге. То је
оно што раде филмски режисери и авантуристи. Лик из романа Џека Лондона,
„Злато”, ради оно што Стоун ради скоро целог живота. Нити догорева, нити
прегорева.

И сам живот је као велика игра за режисера, продуцента и писца који је
снимио монументалне филмове који су га прославили у целом свету. Нема
сумње да Стоун зна како да направи блокбастере који провоцирају публику,

раздражују критичаре и добијају награде. Такође уме да пише провокативне
књиге, међу којима је The Untold History of the United States, коју је написао
заједно са Питером Кузником, професором на Америчком универзитету. У
потери за светлом је до сада његова највећа и најсмелија књига. Исто тако,
Стоун зна шта значи водити рат. Учествовао је у Вијетнамском рату 1967. и
1968, двапут је рањен и одликован Бронзаном звездом за храброст.

Шта год да ствара, Стоун вам се увек обраћа директно, било да сте

љубитељ филмова, читалац или само посматрач његових испада у масовним
медијима, који су допринели да достигне популарност какву има данас. По
његовом мишљењу, највећа болест Америке је „претеривање”. Ако је тако, он
од ње болује као и сви други. Речи „претеривање” и „претерати” често се
понављају у његовој аутобиографији. Стоун константно претерује. „Ко не
претерује када говори о сопственој важности”, поставља он реторичко питање.

Стоун почиње аутобиографију описујући своје детињство. Описује
родитеље – мајка Францускиња, отац Јевреј – затим наставља о свом