Page 104 - Bilten broj 11 za 2023. godinu
P. 104

Оно  што  је  такође  фасцинантно  јесте  то  да  Стоун  не  може  и  неће  да

            описује  стварност,  или  нешто  близу  стварности  без  позивања  на  књиге  или
            филмове. Он филтрира искуство кроз медије. Своју мајку, Францускињу, види
            као Скарлет О’Хару. Себе види као Фреда Добса, Богартов лик из класика Џона
            Хјустона,  „Благо  Сијера  Мадре”.  Себе  још  описује  и  као  Ишмаела  из
            Мелвиловог  Моби  Дика  и  самурајског  ратника  из  филма  јапанског  режисера
            Акире Куросаве.

                    Стоун  наводи  један  цитат  из  писма  које  му  је  написала  Џеки  Кенеди

            пошто је одгледала „Вод”, у којем је објаснила: „Ваш филм је променио начин
            размишљања  у  нашој  земљи.  Заувек  ће  стајати  као  светионик  –  попут  Silent
            Spring Рејчел Карсон или Здравог разума Томаса Пејна.” Неко се можда неће
            сложити  са  проценом  Џеки  Кенеди,  али  Стоунова  аутобиографија  је  толико
            упечатљива да о њеним речима треба озбиљно размислити.

                    Можда  је  Оливер  Стоун  прави  амерички  метаморф,  а  не  само  enfant
            terrible.  Можда  је  он  ватрени  кинематографски  памфлеташ  који  помаже  у

            разоткривању  и  исмевању  „неолиберализма”  као  обожавању  империје,  војне
            моћи и владавине Волстрита, и као антитези правог либерализма.

                    Да  не  буде  забуне:  како  и  сама  књига  У  потери  за  светлом  показује,
            Стоун није либерал.

                                                                                             Џона Раскин





            8. Џон Треш: ПОРЕКЛО НОЋНЕ ТАМЕ: ЕДГАР АЛАН ПО И ПОЧЕЦИ
            АМЕРИЧКЕ НАУКЕ  / Beograd: Лагуна, 2022.

            Преузето са сајта:
            https://www.laguna.rs/n5486_knjiga_poreklo_nocne_tame_edgar_alan_po_i_poceci_

            americke_nauke_laguna.html

                    У  овој  иновативној  књизи  о  Едгару  Алану  Поу,  у  којој  је  нагласак  на
            његовој  фасцинацији  науком  и  спорењу  са  њом,  Џон  Треш  храбро  исписује
            нову  биографију  писца  чији  кратак  и  мучан  живот  не  престаје  да  фасцинира

            читаоце.  Усмеравајући  светло  рефлектора  на  време  када  су  границе  које  су
            делиле забаву и спекулације од озбиљних научних истраживања биле нејасне,
            аутор  открива  да  је  По  читавог  живота  био  опчињен  науком,  што  најбоље
            илуструје део текста из новина тог времена: „Господин По није само човек од
            науке  –  а  није  ни  само  песник  или  човек  од  пера.  Он  је  све  то  заједно,  и
            вероватно нешто много више.”

                    Овај  писац  који  је  развијао  невероватне  идеје  и  јединствену  естетску

            визију био је личност експлозивних контрадикција: док је весело разоткривао
   99   100   101   102   103   104   105   106   107   108   109