Page 70 - Bilten broj 6 za 2023

3. Кнут Хамсун: ПОД ЈЕСЕЊОМ ЗВЕЗДОМ / Београд: Лом, 2021.

Преузето са сајта:
https://lombooks.com/shop/h/hamsun-knut/pod-jesenjom-zvezdom/

У периоду свог стваралачког успона, Кнут Хамсун написао је роман Под
јесењом звездом (1906), а затим и наставак Луталица свира на сордини (1909),
који су овде објављени у једној књизи.
Хамсун је тада пунио педесет година и налазио се на животној
прекретници, што је и тема овог вишеслојног дела о луталици по имену Кнут
Педерсен (Хамсуново право име), чија је младост неповратно прошла.

Он одлучује да побегне од живота у граду и врати се у природу и самоћу,
не откривајући никоме своје право порекло. Радећи физичке послове на
сеоским имањима упознаје разне људе, а на једном од њих се и заљубљује у
госпођу Фалкенберг, нордијску Мадам Бовари.

Уз његов последњи роман Круг се затвара, Под јесењом звездом је у
самом врху обимног Хамсуновог опуса.

4. Томас Бернхард: КРЕЧАНА / Београд: Лом, 2021.

Преузето са сајта: https://lombooks.com/shop/nekategorizovano/krecana/

Кречана (1970), трећи роман Томаса Бернхарда, одмах је привукао пажњу
не само оштре књижевне критике већ и захтевне читалачке публике,
наметнувши се тако као једно од важних дела неопходних за потпуно
разумевање бернхардовске поетике. На велики публицитет романа утицала је
награда Георг Бихнер, најпрестижније књижевно признање на немачком
говорном подручју, која је те године додељена Бернхарду. Кречана је
најрадикалније, формално најконсеквентније и естетски најуспелије дело које је
Бернхард дотад написао. Ригорозност и неумољивост наративне технике овде
достиже свој врхунац и обликује не само дух романа већ и Бернхардово писање.
У овом роману први пут се појављује тема која ће играти проминентну улогу у
каснијим делима – разрађивање и записивање студије коју Бернхардов јунак
има у глави постоји у глави, али није способан да је стави на папир. Кречана је
портрет окрутности свакодневног живота, ужаса рутине и њеног разорног
дејства на људски ум.

„Сви ти милиони идеја, рекао је, које сам имао и које сам заборавио, и то
у трену заборавио. Могао бих да населим огроман град мисли са свим тим
својим изгубљеним идејама, да га одржавам у животу, читав један свет могао
би да живи од свих тих мојих изгубљених мисли, без сваке сумње, читава
историја човечанства могла би да живи од свих тих мојих изгубљених мисли.”