Page 72 - Bilten broj 6 za 2023
P. 72

„Није тачно да банке позајмљују новац који су други ставили на рачун,
            као што многи мисле, и како су то дуго представљали уџбеници из економије.

                    Ако  позајмим новац од вас, тај новац се пребацује на мој рачун, али у
            оптицају  је  иста  количина  новца  као  раније.  Међутим,  када  банка  некоме
            позајми  новац,  у  питању  је  трик:  банка  проширује  и  активу  и  пасиву  свог
            биланса у исти мах. Ново потраживање (актива банке) јесте меница коју вам је
            банка  издала.  Истовремено,  банка  има  дуг  (пасива  банке)  према  вама  у  виду
            новца који вам је ставила на рачун. Више новца је у оптицају него пре давања
            кредита. […]

                    Ако банци нису потребни ваши приливи да би давала кредите, зашто вам
            она плаћа камату за ваше штедне рачуне? Када банка пребацује новац другој
            банци – ако купујете стан од особе која има рачун у другој банци – кредит мора
            да се финансира. Банци је, дакле, потребна нека врста покрића за новац који
            прави. Приливи су најјефтинији начин за финансирање кредита. Због тога банка
            жели да чувате новац код њих. Приливи у банци ипак не ограничавају количину
            новца коју банке могу да створе, то је само најјефтинији извор финансирања за
            њих.  Банка  не  проверава  колико  резерви  има  пре  него  што  дâ  кредит,  она
            прибавља новац накнадно.

                    Банке послују на количину: што више издају кредите, то више зарађују на
            каматним маржама између кредита и прилива. Због тога ће оне дати стамбени
            кредит што већем броју људи докле год верују да клијенти могу да их отплате,
            и због тога имају јаке подстицаје за подизање потрошачких кредита. Иако су
            неки клијенти који узимају потрошачке кредите финансијски нестабилни и неће
            успети да отплате кредите, банкама се исплати да дају ову врсту кредита јер је
            каматна маржа овде посебно висока.”

                                                                              Роман Линеберг Елијасен


                    „Гледано у целини, надам се да ће ова књига обогатити знање читалаца
            без  економског  образовања,  али  и  школованих  економиста,  те  да  ће  бити
            корисна свима које занима новац – а то је већина људи, зар не? Економиста Џон
            Кенет Галбрејт је написао да је већина ствари у животу пре свега важна онима
            који  их  имају:  „Насупрот  томе,  новац  је  подједнако  важан  и  онима  који  га
            имају, и онима који га немају.”



                    Роман  Линеберг  Елијасен  (Roman  Linneberg  Eliassen)  је  норвешки
            економиста  и  публициста.  Рођен  је  1987.  године.  Докторирао  је  на  теми
            плурализма  у  економској  мисли  на  Универзитету  Anglia  Ruskin  (ARU)  у
            Великој Британији. Живи и ради у Ослу.
   67   68   69   70   71   72   73   74   75   76   77