Page 77 - Bilten broj 6 za 2023

да сиромашне учине одговорнима тако што ће им дати средства за аутономију.
Пре опредељења за овај или онај програм, међутим, ваља измерити његову
делотворност. Да ли је микрокредит чаробни штапић захваљујући ком ће сељак
из Бангладеша који живи у беди моћи да се обогати? Да ли сеоски савети у

Индији и Африци заиста омогућују заједницама да узму своју судбину у
сопствене руке? Проучивши ситуацију на терену, Естер Дуфло показује
наивност и недовољну утемељеност дискурса који све препушта иницијативи
сиромашних. Ни микрофинансирање, ни локално управљање не могу заменити
јавне политике које за циљ имају стварање здравствених служби, гарантовање
понуде могућности образовања, градњу инфраструктуре, борбу против
корупције. Неуморно експериментисање како би се живот сиромашних
конкретно побољшао: управо ће тако моћи да се унапреди грађански живот у
земљама у развоју.

Естер Дуфло рођена је у Паризу 1972. године. Професорка је економије
развоја на америчком институту Mаssаchusеtts Institute of Technology (MIT) и
саоснивачица радионице за борбу против сиромаштва (Abdul Latif Јаmееl
Poverty Action Lab). Године 2009. добила је угледну награду МаcАrthur којом се
награђују најиновативнија истраживања. Десет година касније, 2019. године,
добила је, са сарадницима Abhijitom Banerjeejem и Michaelom Kremerom
Нобелову награду за економске науке, „за експериментални приступ
ублажавању сиромаштва у свету”.