Page 85 - Bilten broj 7
P. 85

6. Алесандро Барико: ОВА ПРИЧА / Београд: Paideia; Службени гласник, 2022.

            Преузето са сајта:
            https://klubglasnik.com/c7062f6e-0380-4a31-993b-6b39de939ee6/ОВА-

            ПРИЧА.aspx

                    Важно је схватити како људи бирају имена. Умрети и дати име – то је,
            вероватно, једино што чинимо искрено, током читавог живота.
                    Ово  је  роман  о  човеку  који  је  покушао  да  сагради  своје  снове,  да
            учествује у простору и брзини више него у својој судбини. Либеро Пари је из
            свог блатњавог села видео еру сјајних аутомобила. Ултимо, његов син, видео је
            читав двадесети век у кључним симболима: аутомобилу, филму, рату… у свему
            што је доживео цртајући своје искуство не као мапу живота, већ као тркачку
            стазу,  јединствени пут који почиње и затвара се у себи и који не води нигде
            осим у сферу у којој људски закони више не важе. Тамо где је све љубав и сан
            или обоје заједно.

                    Алесандро  Барико  је  у  једној  „обичној”  причи  описао  јединственост
            сваког живота и непоновљивост доживљаја које тумачимо кроз судбине других
            људи.

                    Ултима упознајемо у причама малобројних који су га разумели, већини
            који су од њега видели само „златну сенку” и на страницама дневника жене која
            га је волела, трагајући до краја живота за тркачком стазом коју је само за њу
            створио у тренутку када су им се разишли животни путеви.




            7. Владимир Медински: ЗИДИНЕ / Београд: Службени гласник, 2022.

            Преузето са сајта:
            https://klubglasnik.com/c89e64cc-9991-44e9-9ba4-9fab4e495cc9/ЗИДИНЕ.aspx

                    Историја  је  као  пасторак  религиозне  свести,  одређена  je  вером  и
            неопходно  јој  је  послушање.  Чињенице  не  стварају  веру,  већ  вера  процењује
            чињенице.  Уколико  у  свету  не  постоји  универзална  вера,  онда  нема  ни
            универзалне историје.

                                                                                        Виктор Јерофејев


                    Описујући познате догађаје херојске одбране Смоленске тврђаве, чија је
            опсада трајала од 1609. до 1611. године, Медински врло професионално решава
            детективску  загонетку:  Погоди  ко  је  издајник?  Роман  плени  већ  након  првих
            прочитаних  страна  –  у  вртлогу  завера  и  издаја  није  нимало  лако  препознати
            главног непријатеља.

                    Заплет  није  ограничен  само  на  Смоленск:  он  поприма  међународне
            размере,  задире  у  тајне  моћне  секте,  узлеће  до  размишљања  римског  папе  и
   80   81   82   83   84   85   86   87   88   89   90