Page 88 - Bilten broj 7

перспективе жртве, ма колико то данас већ помало постаје банално. Тко о чему,
модерна жена о злостављању. Драго ми је што је тако. Злостављање не смије
остати прљава мала тајна између двоје које се мрзи, једно је пребијено, друго
оштри нож, стеже шаке, хвата се за пиштољ. Да, треба говорити о тој теми, нека

јест прича банална, зло никад не би смјело остати банално. Ово је књига о Злу,
прича једне Тилде која се спасила.
Љубав на посљедњи поглед је стара готово двадесет година. Написала сам
је 2003. године, у једном даху. Је ли то књига о мени? Јесам ли ја Тилда? Била
сам. Годинама сам лијегала на стол за сецирање и од господара мог живота
слушала што требам учинити да бих била боља. Њему.

Матилда, Тилда, некадашња ја, свакога је дана силазила са стола и
говорила себи: у праву је, да сам била боља, имала бих све зубе, да сам била
боља, не би ми сломио руку, да сам била боља, имала бих више косе на глави,
сутра ћу бити добра, сутра ћу бити боља. Узалуд.

Живи сам доказ да се може искорачити. Матилда је искорачила. И ви то
можете. Нисте лутке, нисте играчке, нисте „криве”, ви сте људска бића која
имају право на дубоко дисање. Морамо расти и надрасти лоше изборе, потребу
за бесконачним анализама наших „гријеха” и опростити себи.

Цуре, од срца вам желим сретан пут у слободу.
Ведрана Рудан