Page 86 - Bilten broj 7

мистериозне крсташке флоте, спушта се у подруме крцате барутом и златом –
што распирује машту.

А рат, уткан у интригу издаје, приказан је исцрпно, од Сигисмунда III
Васе до руских богатира – ратника натопљених непријатељском крвљу, од
разметљивих и надмених непријатеља до промишљеног родоначелника
совјетског НКВД, симптоматичног имена и патронима, са светлуцавим
наочарима, од европског бордела до православних аскета и схимника.

Медински оживљава у Русији готово непознат жанр… Три мускетара су
Француска с почетка XVII века, легенда позната читавом свету. Свој
авантуристички роман Медински је сместио баш у ту епоху. Међутим, историја
је за њега нешто друго у односу на Диму. Ако је она за великог француског
романсијера ексер на који је качио своју слику, за Мединског је то нешто
потпуно супротно: историја је слика, а ексер и рам су остављени машти, мада
руска историја обилује тако фантастичним заплетима да се заправo ништа и не
мора измишљати.

Руска интрига била је све ближа расплету. У Москви су нови савезници
већ очекивали краља. А савезници су му били глупост, похлепа и издаја, а
понајвише – кукавичлук. Они који су стајали иза Сигисмунда Трећег објаснили
су му у дугим и врло искреним писмима на латинском језику да је Русе лакше
покорити без силе оружја. „Високи циљ враћања у цивилизацијско лено
огромних пространстава, данас насељених шизматицима, приморава нас да се
ослањамо на оне најгоре особине слабог људског рода, према којима бисмо у
другачијим околностима показали презир. Finis sanctificat media” – писало је у
тим писмима. У њима су били отворено назначени контакти: Салтиков, кнез
Рубец-Мосалски…

Финални део сплетке, која је почивала пре свега на страху размажене
бојарске елите да ће доћи нови Грозни, сам од себе се сложио у пасијанс,
најповољнији могући за Сигисмунда.

8. Зошка Папужанка: ВЕРТЕП / Београд: Службени гласник, 2022.

Преузето са сајта:
https://www.slglasnik.com/гласник-препоручује/вертеп

Вертеп је књижевни деби ауторке коју одликује истанчан језички слух,
изражајан стил и ванредно списатељско умеће. Ова књига доноси сугестивни
портрет пољске породице која није патолошка и није затуцана, али је и даље
страшна, претворна, хладна. Породице у којој је брак неумољива робија, а
породични дом свакодневни театар апсурда, молебана, дреке и фашираних
шницли. Снажна проза – као ударац песницом.