Page 121 - Bilten 8

промоцијом науке, која је, нажалост, неправедно запостављена и у нашој
јавности и у нашим медијима. У поднаслову књиге стоји Топоними нуклеарног
доба јер као што сам писац каже: не морате да познајете структуру атомског
језгра или разумете силину ланчане реакције, довољно је да неко изговори неке од
двадесетак застрашујућих топонима као што су Хирошима, Чернобиљ,
Фукушима или Винча, и зли дуси нуклеарне физике одмах ће извирити из

својих мрачних углова доносећи страх са собом. Написана стручно, динамично и
интригантно, ова нам књига доноси познате и непознате приче о несрећним
тачкама на земаљској кугли на којима је употреба енергије атома оставила
неизбрисиве ожиљке и незалечиве трауме.
Састављена баш када су нуклеарне тензије поново почеле да тресу свет, Алхемија
бомбе нас води од жарких пустиња Новог Мексика и ледених беспућа Сибира, до
Хирошиме и Нагасакија, али и до нама ближих нуклеарних локација као што су
Винча и Кршко. Од страха од атомске бомбе у 20. веку, који је послужио као
покретач Хладног рата, чини се да људи нису далеко одмакли, те уз рат у
Украјини и даље имамо утрку у наоружавању, поларизацију света, али и ту
стрепњу од тоталног уништења која на неки начин обуздава нуклеарне силе да не
утону у свеопшти, потпуно отворени сукоб.

Прича отпочиње у јулу 1945. године у пустињи Новог Мексика, када је
детонирана прва нуклеарна бомба претварајући силином удара пустињски песак у
стакло. Због филма тренутно врло популарни Роберт Опенхајмер, руководилац
тајног нуклеарног пројекта „Менхетн”, осећао се као да је изазвао Судњи дан,
када је заправо призвао демона из пакла. Свега месец дана касније његов ће изум
убити 150.000 људи у Јапану, и још 100.000 њих ће умрети од накнадних
последица. У Хирошими је убијено 70.000 људи када је детонација бачене бомбе
створила ватрену куглу од неколико километара у пречнику, која је спалила
зграде, паркове, мостове и у тренутку спржила људе у ватреном огњу. Страховити
ударни талас уништио је све у пречнику од 10 км, касапећи, кидајући и буквално
черечећи људе у граду. Преживели су остали суочени са зрачењем, умирући у
неподношљивим боловима. Три дана касније бачена је друга бомба и на Нагасаки,
од које ће умрети преко 70.000 недужних људи. Сва ова дешавања пропраћена су
цензуром у америчким медијима и скривањем правог учинка бомбе, као и
прикривањем језивих мука у којима су Јапанци умирали, али и кајањем
многобројних чувених светских физичара и научника који су учествовали у
стварању бомбе.

Књига нам открива и да ли су немачки нацисти имали свој нуклеарни програм, и
обрађује и руски пројекат изградње атомске бомбе који је својим успехом
отклонио претњу од могућег америчког бомбардовања Русије. У неколико
поглавља бави се и чињеницом да у раној фази нису биле познате разорне
последице испуштања радијације у окружење, што је доводило до језивих
катастрофа, застрашујућег немара и готово гротескних ситуација (попут девојака
које су у фабрикама премазивале сказаљке ручних сатова радијумом да би
светлеле у мраку. Четкице су влажиле сопственом пљувачком, те су све завршиле
са поиспаданим зубима и распалим вилицама). Само у Русији постоји