Page 125 - Bilten 8

плати. Када су и од кога власници мануфактура још током XIII века научили да
праве најфинији папир од изношене одеће није у потпуности разјашњено, али
они не само да су се током наредних две стотине година веома обогатили већ су
постали и утицајни...

Надалеко прослављени еснаф Congrega dei Cartari из италијанске луке Амалфи,
чувени је произвођач најфинијег папира у Европи, али је познат и по томе што
помно бира коме ће га продати. Зато напуљска краљица Ђована II, иначе
познатија као Ђована Незасита, одлучује да лично предузме поход у овај
медитерански град да би купила папир за љубавно писмо извесном Пандолфу
Пископу, до чије јој је наклоности нарочито стало. У поход крећу и бројни
припадници краљичине свите, њена послуга, војска, лична стража и други
пратиоци, а као најважнији путници – напуљски хроничари и ондашњи песници са
задатком да на нарочитом папиру из Амалфија уобличе краљичина осећања, а
тиме и овековече ово славно путовање с почетка XV века.

Прича о једном догађају у ренесансној Италији послужила је Горану Петровићу да
своју нову књигу, раскошно исприповедану повест Папир, уобличи у далекосежну
и духовиту метафору о сменама живота и смрти, о тајнама писања и стварања
уопште.

Папир је прва прича, „први ток” у Роману делти Горана Петровића, универзуму
алегоричних приповести чија се радња расплиће од средњег века до дана које
сматрамо нашим.

8. Срђан Ваљаревић: БРОД КОЈИ ЈЕ ЗАПЛОВИО КРОЗ МАГЛУ: ФРИЦ И
ДОБРИЛА 2 / Београд: Лагуна, 2023.

Преузето са сајта.
https://www.knjizare-vulkan.rs/domaci-roman/163786-brod-koji-je-zaplovio-kroz-
maglu-fric-i-dobrila-2

Наставак доживљаја Фрица, Добриле, Мате, Кинеза Лија, Професора филозофије,
Малог детета и других сликовитих јунака ове веселе дружине. Док непрестано
мењају мајице са одштампаним увек новим слоганима које су сами измислили,
најчешће примереним ситуацији, ови наши савременици настављају да
расправљају и о свакодневним и о историјским догађајима који их окружују, у
много чему апсурдним. И док се сви остали чуде, Мате почиње да пише песме, а
Фриц не може да се одупре верском застрањивању и одлучује да из корена
промени свој живот...

Међунаслови ове мозаички испреплетане приче – као „Ошамућени људи немају
ништа у плану”, „На хиљаде немира је потребно за спокој” или „Да ли смо ми
брод који плови, или онај који тоне” – довољно сами по себи говоре о њиховим
преокупацијама и стрепњама, као да су на броду који се опасно љуља под ударима
разбеснелих природних сила...