Page 83 - Bilten broj 2 2021

PREPORUČUJEMO

1. Konrad Lorenc: OSAM SMRTNIH GREHOVA CIVILIZOVANOG ČOVEČANSTVA
/ Beograd: B. Kukić; Čačak: Gradac K, 2019.

Preuzeto sa sajta: https://www.blic.rs/kultura/osam-smrtnih-grehova-savremenog-svetasta-
nanosi-vecu-stetu-dusi-danasnjeg-covecanstva/2k1fm2y

FOTO: JUGOSLAV VLAHOVIC / PRIVATNA ARHIVA

„Mora čovek da se pita šta nanosi veću štetu duši današnjeg čovečanstva: zaslepljujuća
pohlepa za novcem ili iznurujuća žurba. Bilo koje da je od ta dva, u interesu je moćnika svih
političkih pravaca da podstiču i jedno i drugo i da do hipertrofije povisuju one motivacije koje
čoveka pokreću na nadmetanjeˮ, napisao je Konrad Lorenc u knjizi Osam smrtnih grehova
civilizovanog čovečanstva. Knjigu je u prevodu Živote Filipovića objavio prošle godine
„Gradac”, a autor je u uvodnim redovima istakao da ju je napisao u nadi da će doprineti
umanjenju opasnosti koje ugrožavaju čovečanstvo.

Poremećaj u funkcionisanju

Reč je o problemu koji je u korenu i ostalih a odnosi se na potpuno ljudsko odustajanje od
pitanja i vrednosnog kriterijuma – mere. Sistem u kome živi ga na to nagoni a čovek pritom
zaboravlja da su ljudi stvorili sisteme.

Među uzrocima sveg organskog nastajanja, piše Lorenc, pored procesa mutiranja i novog
kombinovanja gena, najvažniju ulogu igra prirodno odabiranje – selekcija. Proizvod njenog
dejstva je ono što nazivamo prilagođavanje, proces kojim organizam pribavlja za sebe
informaciju koja postoji u okolini a od značaja je za njegov opstanak – stiče znanje o okolini.
Navodi i niz primera; zbog čega je mačka razvila kandže, kameleon menja boje...

Između ostalog ističe; „Čemu čovečanstvu služi njegova bezmerna takmičarska žurba koja
narasta do ludila, sve veće i sve strahotnije naoružavanje, sve zamašnije izrođavanje
urbanizovanog čoveka u mekušca itd. (...) Na delu su patološki elementi.”

Prenaseljenost

Kada govori o prenaseljenosti fokusira stambene četvrti „zgradetine za mase koje na zaslužuju
ime – kuće”, koje su „štale za iskorišćavane ljude”.

U takvim uslovima, računajući i ostale opisane „grehove”, napominje: „Prve propadaju one
najviše i najplemenitije čovekove osobine i sposobnosti, upravo one koje s pravom osećamo i
vrednujemo kao specifično ljudske.”