Page 84 - Bilten broj 2 2021

Veli: „Našu ljubav prema bližnjem toliko razređuje masa bližnjih da ona nestaje bez traga. (...)
Ne učestvovati emocionalno jedna je od glavnih briga velegrađana. (...) Utorenost mnoštva
ljudi na najužem prostoru dovodi ne samo posredno, iscrpljivanjem i zapuštanjem
međuljudskih odnosa, do pojave obeščovečenja; ona i sasvim neposredno izaziva agresivno
ponašanje”. Svet obeležava, ističe, užasna pojava ravnodušnosti.

Pustošenje životnog prostora

„Sasvim je samo po sebi razumljivo da tamanitelj ima gorući interes za opstanak vrste plena
od koje živi, bila to životinja, biljka...” Samo je, kaže, čovek okrenut preteranom
iskorišćavanju svega oko sebe.

„Žurba današnjeg doba ne ostavlja vremena ljudima da ispitaju i razmisle pre nego što deluju.
Beslovesnici se još ponose time što su činitelji dok i prema prirodi i prema samima sebi
postaju počinitelji. (...) Što se tiče ekološke budućnosti zemljoradnje, ali i u pogledu
medicinskih pitanja vlada naprosto neverovatna nepromišljenost. Oni koji su upozoravali,
istupajući protiv nepromišljenog korišćenja otrova, diskreditovani su i ućutkivani na
najsramniji način.” Pustošeći prirodu vandalski, piše Lorenc, čovečanstvo samo sebe ugrožava
ekološkom propašću, a kada to ekonomski oseti možda će uvideti greške, ali će biti kasno.

„Ali ono najmanje oseća koliko tokom ovog varvarskog procesa ozleđuje sopstvenu dušu. (...)
Estetsko i etičko izopačenje ljudi. (...) Kako da dete odrastajući stekne poštovanje prema bilo
čemu ako je sve što ga okružuje veoma banalno i tužno delo ljudskih rukuˮ. Čovek se, kaže,
ponaša kao kancer. „Ćelija zloćudnog tumora razlikuje se od normalne telesne ćelije pre svega
po tome što je izgubila onu genetsku informaciju koja joj je potrebna da bi igrala svoju ulogu
kao koristan član u interesnoj zajednici tela. Deli se i razmnožava bezmerno i bezobzirno
izjedajući organizam na kome živi.”

Po njegovim rečima, totalno slepilo duše za sve što je lepo, a koje danas tako rapidno na sve
strane uzima maha, jeste bolest duha koja mora da se shvati ozbiljno, već zbog toga što ide
ruku pod ruku sa neosetljivošću prema onom što je etički škodljivo.

„Od predsednika opštine nekog malog mesta do ministra privrede neke velike moćne države
postoji potpuno jedinstvo mišljenja da lepoti prirode ne smeju da se prinose privredne, a
pogotovo ne političke – žrtve.”

Trka sa samim sobom

„Mora čovek da se pita šta nanosi veću štetu duši današnjeg čovečanstva: zaslepljujuća
pohlepa za novcem ili iznurujuća žurba. Bilo koje da je od ta dva, u interesu je moćnika svih
političkih pravaca da podstiču i jedno i drugo i da do hipertrofije povisuju one motivacije koje
čoveka pokreću na nadmetanje”. Piše da pored pohlepe za posedovanjem veliku ulogu igra i
strah: „Strašljiva žurba i žuran strah doprinose da čovek sebe liši najbitnijih osobina. Jedna od
njih je – refleksivnostˮ. Ljudi su se danas, veli, lišili promišljanja. I, između ostalog, postavlja
pitanje: „Ali koliko danas još ima ljudi koji uopšte razumeju čoveka kada želi da im objasni da