Page 75 - Bilten broj 7 ya 2022 godinu
P. 75

3. Мирча Елијаде: МЛАДОСТ БЕЗ МЛАДОСТИ: РОМАН / Београд:
            Геопоетика издаваштво, 2020.

            Преузето са сајта:
            https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1714/mladost-bez-mladosti


                    „Филм  Младост  без  младости,  о  старијем  професору  који  због  свог
            мистериозног подмлађивања бива мета нациста, у време Другог светског рата,
            љубавна  је  прича  обавијена  мистеријом…  Очарао  ме  је  главни  лик  приче,
            Доминик  Матеј  –  полимат,  лингвиста,  познавалац  санскрита  и  стручњак  за
            компаративну религију, баш као што је био и сам Елијаде…

                    Нисам снимао скоро десет година. Као што бива, у младости сам желео да
            снимим  ауторске  филмове,  уметничке  филмове,  експерименталне  филмове  –

            све  те  врсте  филмова  које  нико  не  би  желео  да  финансира.  Схватио  сам  да
            нешто могу да научим од своје ћерке Софи је, која је отишла у Јапан и, радећи
            на младалачком филму у герилском стилу, направила Изгубљене у преводу како
            је она хтела. Узбудила ме је помисао да бих можда могао и ја да снимим филм у
            младалачком герилском стилу. Био сам сигуран да то још могу. Схватио сам да
            бих, попут Доминика Матеја, могао себи да приграбим слободу која је повезана

            с младошћу, и заједно  са  том  шансом  поново  да  постанем  млади  филмски
            стваралац.”

                                                          Френсис Форд Копола, из Поговора, 2007.



                    „Велики филмски редитељ је под старе дане себи приграбио Елијадеову
            идеју да се поигра са више но филозофском темом употребе времена; учинио је
            то дословно, желећи да буде пишчев јунак  у сопственом животу.  И  успео је:
            подмладио  се,  у  стваралачком  смислу,  као  главни  лик  романа  и  направио
            младалачки филм – паралелу књижевном делу. Отуд и обрт – отац је учио од
            ћерке!

                    А  роман  је  дрска  илузија  повратка  у  младост  средствима  маште  и

            литературе, оригинални казан Запада и Истока, фантастике, мистике, историје,
            лингвистике, упоредне религије, мрака нацизма, љубави… закуван прошлошћу,
            садашњошћу и будућношћу. Све би била сјајна игра да нема смрти. А има је.
            Дакле, смртна игра. Пре но игра смрти или игра са смрћу. Роман вредан имена
            аутора.”

                                                                                        В. Бајац, 2020/21
   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80