Page 76 - Bilten broj 7 ya 2022 godinu

4. Бора Ћосић: БЕЗ: РОМАН / Београд: Лом, 2021.

Преузето са сајта:
https://www.portalnovosti.com/raskos-redukcije

Новела Без броји стотинак страница, што је последњих деценија

Ћосићева омиљена „наративна екстензија”. Њезину основу чине парафразе и
екфразе. У фокусу су аутори, писци и редитељи и властите књиге, што је све
уредно пописано на крају ауторовог поговора, „Промемориа”, као откривене
ars poeticae. И позамашан текст може се написати у чему аутор греши верујући
да следи себи задата начела, а где је све остао пажљив и доследан у њиховој

примени. Рецимо, почетна намера била му је да своју новелу назове „Ништа”,
због одсуства догађаја, међутим она врви од обиља догађаја, колико год били
успутни и тривијални, али су сви сведени на један призор или једну кратку
сцену.

Отуда је новела Без својеврсна „књига призора”, али за разлику од оног
сажетог Мехмединовићевог ликовног дневника из САД, Ћосићева књига је
вишеструко артифицијелна, полазећи највише од радова америчког сликара
Едварда Хопера, редитеља Бергмана, Буњуела и Бекета и бројних светских

литерарних класика. Тим призорима промиче још веће мноштво неименованих
ликова који се највећим делом појављују само ту, у тој јединој сцени,
производећи рецепцијски ршум и отпор у глави читалаца: најпре да их уочи и
разликује једне од других, а онда да их промптно остави иза себе, јер их више
неће срести.

Дају се детектовати два пола ефеката ове приповедне „монтаже
атракција” Боре Ћосића (да, унета су и чувена Ејзенштајнова колица која

каскају низ степениште). Један пол чини меланхолија, сакривена иза главињања
усамљених и сувишних људи. Други ефекат, у другој половини новеле, можемо
одредити као гротескан, где ликови ступају као у неком лудом и забавном
апсурду, весељу које не застрашује иако сугерише нешто зачудно, па и
сумануто...

...Дубока подељеност у читалачком доживљају новеле Без није тек
последица неизграђене или напуштене фабуле, већ поетичког концепта који

поступку редукције и фрагменту даје приоритет у односу на потпуност целине.
Отуда наклоност према повременој филигранској мајсторији занатлијског рада
и равнодушна затеченост пред пастишираним огољавањем света сведеног на
расуте фрактале.

Саша Ћирић