Page 77 - Bilten broj 7 ya 2022 godinu

5. Самјуел Бекет: МАРФИ: СА КОМЕНТАРИМА / Београд: Лом, 2020.

Преузето са сајта:
https://lombooks.com/shop/nekategorizovano/marfi/

Један од најистакнутијих авангардних писаца ХХ века рођен је у Ирској,

13. априла 1906.

Прославио се драмом Чекајући Годоа (1952). Писао је и на енглеском и на
француском.

Марфи (1938) је његов први роман, Бекет каквог не познајемо довољно, и
без кога се не може у пуној мери разумети читаво његово дело. Током
тридесетих, Бекет је проналазио своју технику и себе као писца; све што је
написао била је припрема за Марфија, који је кулминација ове прве фазе
Бекетовог стваралаштва. У Марфију су садржане све Бекетове теме, и ово дело

представља полазну тачку за касније романе – „Вот” (1953), „Молоа” (1951),
„Малон умире” (1951), „Немушто” (1953), „Како је то” (1961), „Мерсије и
Камије” (1970), као и бројне позоришне комаде. Бекет је од 1938. живео у
Паризу.

Марфи је комедија апсурда, у традицији која иде од Сервантеса и Раблеа
до Џојсовог Уликса, одраз литературе коју је Бекет читао тридесетих, као и
његовог живота у Лондону, где се и одвија радња романа, једним делом на
психијатријској клиници. Ово пре свега егзистенцијалистичко дело има и

љубавну причу, оно је и сатира, портрет Бекетовог живота у младости, где је
главни јунак умногоме сам Бекет. Дилан Томас је био међу првима који је
похвалио књигу, посебно њену непредвидљивост. Марфи почиње сценом у
којој је јунак романа везан за столицу за љуљање.

„Седео је тако на својој столици јер је уживао у томе! То је пре свега
пружало уживање његовом телу, задовољавало му је тело. Затим му је
ослобађало дух. Јер све док му тело није смирено, није могао да живи у свом

духу, како је описано у шестом поглављу. А живот у духу пружао му је
уживање, такво уживање да уживање није било права реч...

Љуљање је постајало све брже и брже, све краће и краће, пресијавање је
нестало, извикивање напољу је нестало, тело ће му се ускоро смирити. Већина
ствари под месецом постајала је све спорија и спорија, а онда стала, љуљање је
било све брже и брже, а онда стало. Тело ће му се ускоро смирити, ускоро ће
бити слободан.”

„Марфи”