Page 79 - Bilten broj 7 ya 2022 godinu

омогућила је да често мења перспективу из које саопштава виђено и доживљено

као и да се, асоцијативно и маштовито, сасвим слободно креће дуж временске
осе приповедања.

Тако се и његово наративно обликовање конституише као амбициозно
сложено приповедање о импресијама и увидима једног млађег представника
још једне изгубљене генерације који кроз алкохолну измаглицу, хуморно и
горко иронично, но сасвим прецизно и болно истинито, ангажовано приповеда
о карактеру и менталитету својих сународника, као и о савременом (како га

наратор одређује „лицемерном”) односу Европе према овом простору и
његовим људима.

8. Една О'Брајен: ПОКРЕТНЕ СЛИКЕ / Београд: Штрик, 2020.

Преузето са сајта:
http://strik.rs/knjige/pokretne-slike/

Збирку чини дванаест прича које приказују светло и мрак Ирске
деведесетих година прошлог века. Од успаваних ирских села прекривених

маховином, великих кућа, рустичних одмаралишта, и тајни иза глувих
породичних зидова, до градова који убрзано пулсирају ка будућности и
неумитној дехуманизацији. Протагонисти су, само наизглед, сасвим
једноставни и обични људи, који оличавају истинску лепоту и суровост ирске
свакодневице. Ипак, као и у целом свом опусу, најважнија тема Едне О’Брајен
и у овим причама јесте жена у различитим фазама усамљености, жудње, љубави

и жаљења.

„Една О’Брајен је отпочела збирку причом која описује село и његове
изопачености, сиротињу и њене моралне крутости и лицемерје, а завршила је с
градом и друштвеним кремом чије су изопачености можда флексибилније у
смислу лицемерја, али зато не мање одвратне и подводачке. На тај начин,
целина представља низ покретних слика које врло јасно и на књижевно
упечатљив начин дочаравају оно што јесте типично за Ирску и њено друштво,
али и много шире. Бити жена није никад и нигде лако, а бити жена која је зашла

у одређене године тек је тешко.”

Из поговора Владимира Арсенића