Page 107 - Bilten broj 10
P. 107

8. АНТИЧКИ И ВИЗАНТИЈСКИ РОМАН / Лозница: Карпос, 2021.

            Преузето са сајта:

            https://karposbooks.rs/shop/panelinion/anticki-i-vizantijski-roman-herbert-hunger-
            hans-georg-bek-tomas-heg/?_rstr_nocache=rstr5376540d1614cafb

                    Који су били циљеви аутора како античких, тако и византијских романа?
            Желели су да пруже узбуђење и забаву друштву које је остало без позоришта.
            Блиска  повезаност  античких  романа  са  позориштем  огледа  се  и  у  честој
            употреби termini technici, особито код Хелиодора, где се δρᾶμα или δραματικόν
            користи да означи роман уопште. Византинци су настојали да у тој ствари не
            заостају за својим античким узорима. Узећемо у разматрање узбудљиву фабулу,
            употребу позоришних термина, као и запажено наслеђе нове атичке комедије.
            Ови  романи  уистину  јесу  били  писани  ученим  језиком  и  стога  намењени
            образованим читаоцима. Рукописна предаја потврђује да су они пронашли своју
            публику. Текст веома омраженог Макремволита срећемо у преко 20 рукописа,
            од којих 17 потиче из периода од XIII до XVI столећа... Наша запажања која ће
            уследити  настоје  да  побољшају  разумевање  византијских  романа  –  увек  уз
            освртање  на  античке  грчке  романе  –  да  појасне  њихове  вишеструке  везе  са
            временом и миљеом у коме су настали, као и оно чему су уопштено тежили.



            9. Miljenko Jergović: TROJICA ZA KARTAL: SARAJEVSKI MARLBORO
            REMASTERED  / Beograd: Booka, 2022.

            Preuzeto sa sajta:
            https://fraktura.hr/trojica-za-kartal.html

                    „Kako iznova napisati Sarajevski Marlboro, i je li to moguće, je li izvedivo i
            racionalno da pisac to pokuša još jednom učiniti? Odgovori na ova pitanja trebali bi
            biti  negativni,  no  ako  je  pisac  dovoljno  hrabar  i  dovoljno  drzak,  dovoljno
            imaginativan, onda će taj eksperiment pokušati uraditi, a sve to Miljenko Jergović

            upravo  je  učinio  novom  zbirkom  Trojica  za  Kartal,  podnaslovljenom  Sarajevski
            Marlboro remastered.
                    Ove  nove  priče  nisu  ni  lice  ni  naličje  onih  prethodnih,  već  su  iznova
            ispripovijedane sudbine drugih ljudi koji s onima iz prve knjige dijele nemogućnost
            bježanja,  užase  i  ljepote  stradanja,  besudbinstvo  ukucano  u  genetski  kod  svakog
            pojedinca iz toga još tada jednoga od posljednjih gradova u kojem su ravnopravno i
            bez straha živjele tri vjere. Sarajevski Marlboro i Trojica za Kartal moguća su čitanja
            tih  sudbina,  no  ta  čitanja,  bez  obzira  na  to  čitali  ove  knjige  u  paru  ili  svaku
            pojedinačno, pokazuju da je i danas kao i onomad pred nama autor snažne empatije
            koji  ulazi  pod  kožu  svojim  likovima  i  od  njihovih  želja,  nadanja,  strahova  gradi
            punokrvne osobnosti kojima vjerujemo i s kojima se možemo poistovjetiti, iako ne
   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112