Page 109 - Bilten broj 10
P. 109

10. Владимир Набоков: СТВАРНИ ЖИВОТ СЕБАСТИЈАНА НАЈТА /
            Београд: Дерета, 2021.


            Преузето са сајта:
            https://dereta.rs/p/10036/Stvarni-zivot-Sebastijana-Najta

                    После  смрти  чувеног  енглеског  романописца  Себастијана  Најта,  његов
            полубрат В., наратор овог дела, одлучује да расветли све оне мистерије које су
            обавијале пишчев живот, али се притом суочава са многим препрекама које га
            ометају у том науму. Пред њим искрсава читава копрена лажних, искривљених
            и небитних података, који му умногоме отежавају задатак. Ипак, с временом се
            испоставља  да  је  та  прича  подједнако  загонетна,  подједнако  узбудљива  и
            интригантна,  али  подједнако  (не)заокружена  као  и  сами  романи  Себастијана
            Најта. С једне стране, В. мора да утврди истинску улогу овог аутора у друштву
            које  је  непријатељски  настројено  према  креативним  духовима,  а  са  друге  да
            докучи  суштински  проблем  креационистичке  недоречености  људске  природе.
            Али пре свега, мора да расветли главну мистерију овог романа и да нам открије
            ко је заиста био Себастијан Најт.



            11. Петер Хандке: КРАДЉИВИЦА ВОЋА ИЛИ ЈЕДНОСТАВНО
            ПУТОВАЊЕ У УНУТРАШЊОСТ ЗЕМЉЕ / Београд: Лагуна, 2022.

            Преузето са сајта:
            https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-kradljivica-voca-slozeno-putovanje-u-
            unutrasnjost-unos-21625.html

                    У почетку овог романа Петера Хандкеа, изворно објављеног 2017. године,
            читаоцима  се  представља  приповедач  који  ће  кренути  у  потрагу  за,  условно
            речено, насловном јунакињом. Посреди је очигледно аутсајдер, као што су то и
            остали  ликови  у  роману,  мада  ће  крадљивица  одбијати  да  се  представи  као
            маргиналка.  У  једном  тренутку  приповедач  ће  коинцидирати  с  њом  у  месту
            одакле  ће  она  кренути  у  потрагу  за  својом  мајком,  банкарком  која  је  у
            Хандкеовом роману с почетка века, Прелазак преко Сијере де Гредос, тражила
            ћерку и која се у том штиву  представљала  као  крадљивица  воћа.  Наратор
            неочекивано нестаје, а остаје крадљивица-ћерка.

                    Дакле, као у Преласку преко Сијере де Гредос, Спором повратку кући или
            Моравској ноћи, срж условног сижеа овог романа Петер Хандке плете око теме,
            да  кажемо,  лутања.  За  почетак,  поднаслов  гласи:  Једноставно  путовање  у
            унутрашњост земље. Можда је посреди књига која од свих Хандкеових нуди
            најконкретнију  мету  таквог  трагања:  приповедач  иде  за  Алексијом,  а  она,  у
            свом првом изласку у свет, следи мајку. Потрага је вишеструка, будући да се и
            рад наратора на књизи коју читамо може схватити као потрага, а он, као и сваки
            писац који се без питања служи оним што му стварност принесе, као лопов:
   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114