Page 111 - Bilten broj 10

12. Милка Лучић: КАМИЈЕВО ЦАРСТВО / Београд; Чачак: Б. Кукић; Градац,
2021.

Преузето са сајта:
https://www.politika.rs/scc/clanak/491899/Povratak-Kamijevom-carstvu-pobune

Повратак Камијевом царству побуне
Нико као Ками у свом делу Побуњени човек није тако минуциозно,
интуитивно и филозофски креативно анализирао те две човекове коби које га од
постанка уништавају ‒ власт и моћ, пише Милка Лучић.

Како ствари данас стоје, дистопије су остварене, а међу њима прва је она
орвеловска. У поновном издању филозофско-есејистичке студије Камијево
царство Милке Лучић, дугогодишње уреднице и новинарке „Политикине”
рубрике „Култура” и додатка „Култура, уметност, наука”, у издању чачанског
„Градца”, реч је управо о томе да се остварује оно што је Ками написао на
почетку свог Мита о Сизифу, да је једини озбиљан филозофски проблем –
самоубиство. Данашњи човек биће је деструкције, самоубилачки оријентисан,
хладни, механички ум, који гладан профита уништава све живо око себе. Тако
је Камијево питање о одлуци над сопственим животом прерасло у проблем
самоубилачког мотива читавог човечанства.

Због тога Милка Лучић у уводу овом издању, после почетне сумње у то
да ли данашњи читаоци могу да допру до Камија из удобности неког кафића,
ипак увиђа неоспорну актуелност његовог дела, посебно анализирајући његово
кључно дело из 1951. године Побуњени човек.

Она указује на то да ако се пажљиво чита, ова књига представља једну од
могућих анализа Сартровог понашања, а да је у својој бити то критика модела
револуција, од Француске до Руске.

„Револуције су као хидра, имају хиљаде пипака и кад једном успеју у
рушењу Бога и убиству краља, други пут успевају у устоличењу новог Бога и
новог владара. Кад су власт и моћ у питању, све је дозвољено (то бар добро
знамо из старог Рима). Али нико као Ками у свом делу Побуњени човек није
тако минуциозно, интуитивно и филозофски креативно анализирао те две
човекове коби које га од постанка уништавају ‒ власт и моћ. Кад се њима дода
трећи члан (револуција по сваку цену, па макар ниједан човек не преживео),
добија се најпогубнија једначина, нешто као световно Тројство зла и бесмисла”,
запазила је Милка Лучић, напомињући и то да иако је поменуто Камијево дело
писано у време идеолошких сукоба Истока и Запада, његове поруке су данас
још живље него што су биле тада.
Ставове овог француског филозофа ауторка анализира и кроз његову
чувену полемику са Сартром, (поред свега, Ками је одбијао да буде сврстан
међу егзистенцијалисте). Искуство и живот показали су ко је идејни победник,
када су совјетски тенкови ушли у Мађарску 1956. године, а Сартр написао, како
Милка Лучић каже, један од „покајничких текстова” – Стаљинова авет.