Page 73 - Bilten broj 11 2021

PREPORUČUJEMO

1. Šon Stoun: NOVI SVETSKI POREDAK: Strategija imperijalizma / Beograd: Hoplit,
2018.

Preuzeto sa sajta:
https://www.delfi.rs/knjige/145183_novi_svetski_poredak:_strategija_imperijalizma_knjiga_d
elfi_knjizare.html

Tokom studija američke istorije na Prinstonu, Šon Stoun se upoznao sa radovima harvardskog
profesora političkih nauka Vilijama Jandela Eliota, zagovornika ideje Sesila Roudsa i lorda
Milnera o ujedinjenju svih angloamerikanaca u jednu imperiju. Razmatrajući Eliotov uticaj na
republikance, demokrate, šest američkih predsednika i nekolicinu svojih studenata poput
Henrija Kisindžera, Zbignjeva Bžežinskog i Semjuela Hantingtona, autor rasvetljava vezu
između univerziteta, vlade i krupnog biznisa, omogućujući nam da iz drugačijeg ugla
sagledamo međunarodne odnose – pravi cilj stvaranja takozvane svetske vlade koja bi umesto
nacionalnih država upravljala međunarodnim pravom i finansijskim tokovima, i Novog
svetskog poretka kao sredstva za ponovno stvaranje imperije ujedinjenjem Amerike i
Britanije.
Šon Stoun, veliki skeptik po pitanju globalizacije i proklamovanih ciljeva Saveta za
međunarodne odnose, Bilderberg grupe, Trilateralne komisije i sličnih organizacija, svojim
dokumentarnim filmovima, javnim nastupima i ovom knjigom dao je svoj doprinos borbi
protiv nastanka sveta u kojem bi kontrola zamenila suverenitet i lične slobode. Stounova
knjiga je obavezna literatura za sve koji bi da saznaju nešto i o onomе što istorijske knjige kao
po pravilu prećutkuju.

2. Adolf Mušg: ALHEMIJA REČI: Eseji i govori 2002–2013 / Loznica: Karpos, 2019.

Preuzeto sa sajta:
http://karposbooks.rs/shop/supplementa/alhemija-reci/?_rstr_nocache=rstr104617bf04e29689

Ovu zbirku eseja i govora proslavljenog švajcarskog pisca i univerzitetskog profesora Adolfa
Muschga otvara esej o Velázquezovoj slici „Tkalje”, u kom Muschg već demonstrira sav svoj
raskošni talenat za analizu, za neobične uvide koji intelektualno razgaljuju, za lucidne
analogije kojima u osnovi leži neumoljiva erudicija. Sav taj esejički dar prožima i ostale eseje,
tematski sasvim različite, bilo da govore o obrazovanju („Šta znači obrazovanje”), evropskom
identitetu i budućnosti Evrope, našem odnosu prema životinjama („Kako životinja vidi
životinje”), izazovima modernog društva i njegove ekonomije, toleranciji, kulturnom
pamćenju, digitalnoj revoluciji itd. Muschg ima i izoštreno političko čulo pa su, i imajući u
vidu kulturnu klimu zapadne Evrope, njegovi stavovi neobično smeli (naročito kada kritikuje
želju nekih etničkih zajednica da monopolizuju status večnih žrtava i želju za privilegijama
koje se iz toga priželjkuju, ali i postižu). Muschg je i izvrstan poznavalac nemačke klasične
kulture, tako da njegovo upućivanje na Göthea, Humboldta ili Jacoba Burckhardta gotovo
uvek podseti čitaoca na činjenicu da veliki autori iz prošlosti i dalje imaju da kažu nešto što je
relevantno i za našu sadašnjost.