Page 75 - Bilten broj 11 2021

pitanje „šta se zapravo desilo?”), i da li se najvažniji pomak u savremenoj istoriografiji
ogledao u proglašavanju novih istorijskih događaja i u uočavanju dinamike u onom što se pre
toga videlo kao mirovanje?

Erling Sandmu postavlja mnogo pitanja, ali čitaoce, srećom, ne ostavlja bez odgovora. U
inovativno koncipiranoj knjizi (svako poglavlje uvodi fotografija s opsežnim komentarom),
koja se naslanja na autorovo suvereno znanje o istoriji ali i modernoj teoriji, otkriva tajne
istorijske nauke i uvodi u razumevanje istorijskih događaja i čitanje izvora, uz pomoć mnogih
zanimljivih primera kao što su ogromna žaba i čudni četvoronožac iz švedskog putopisa po
Kini iz 17. veka, džinovska morska neman u Severnom moru, građenje ex nihilo
„srednjovekovnih ruševina” u novovekovnoj Britaniji, muzikalni premijer Poljske… Iako se u
knjizi spominju brojna imena, od kojih su neka poznata samo stručnjacima, razne istorijske
škole i teorijski pravci, Vreme i istorija nije pojmljiva i namenjena samo istoričarima, nego
svakom ko ima interesovanje za ljude i njihovo suočavanje sa istorijom, bilo da je ona
politička, verska, kulturna, ekonomska itd.

„Da li je magija bila stvarna? Da li su postojale veštice? Ljudi su verovali u magiju, a tu veru
srećemo i kod elite i kod pučanstva, na optuženičkoj klupi i kod sudija, sveštenika i suseda –
kod skoro svih, mnogo duže nego što na to ukazuju sudski zapisnici. Tako je, primera radi, u
Norveškoj bilo prijava za veštičarenje i do duboko u 19. vek, a amajlije su se podmetale u
podnožje crkava i ugrađivale u zidove još dugo potom. I dalje postoje krugovi koji se bave
magijom, a čiji pripadnici sami sebe nazivaju vešticama i magovima, ali oni znaju da vlasti
više ne dele njihova uverenja, svesni su da postoje mimo dominantne kulture i politike.

Naime, magija je nestala. Oko 1700. godine njeno postojanje je prestalo da se smatra istinitim.
Uzrok tome je nestanak preduslova za veru u magiju: nekadašnju predstavu da su sve stvari
dublje povezane, da se svet sastoji od analogija, kako je u 'Rečima i stvarima' iznosio Fuko,
skrivenih veza i nevidljivih sila, skrajnula je slika sveta koju bismo nazvali naučnom. Svet je
postepeno uređen kroz razvrstavanje, klasifikaciju i sistematizaciju. Izmenilo se čak i
fundamentalno shvatanje šta utiče na šta i pojavio se jedan novi svet, sazdan od materije i
fizičkih zakona, a ne spleta prikrivenih sila, nematerijalnih bića i animiranih predmeta. Magija
je postojala u unutrašnjoj povezanosti svih elemenata tvorevine, a sa nestankom te
povezanosti, nestala je i magija. Došlo je do promene načina na koji saznajemo, na koji
razmišljamo o svetu, a tako i do jednog preobražaja dalekosežnijeg od puke akumulacije
znanja.

Prošlost nije nesavršena verzija sadašnjosti, već širok raspon svetova i kultura čije su norme i
istine drugačije od današnjih. Nekad se verovalo u drugačije istine od naših, ali se to ne može
svesti na prostu tvrdnju da se nekad grešilo. Takva tvrdnja ne olakšava, već otežava
razumevanje prošlosti. […] Moramo se uživeti u istine minulih vremena kako bismo razumeli
i te ljude i opštu istoriju pojma istinitog.”

4. Jens E. Kelsen: ŠTA JE RETORIKA? / Loznica: Karpos, 2019.

Preuzeto sa sajta:
http://karposbooks.rs/shop/minerva/sta-je-retorika/?_rstr_nocache=rstr248617bef04a54ef

„Nismo izgubili usmenu reč, daleko od toga. Ali u naše vreme, utičemo jedni na druge i putem
tekstova, slika i muzike, radijskih i televizijskih emisija, video-klipova na YouTube-u,
tekstualnih poruka, filmova i kompjuterskih igara, tvitova i statusa na fejsbuku. Retorika više