Page 76 - Bilten broj 11 2021

ne obuhvata isključivo usmenu reč. Retorika je delovanje putem komunikacije i stoga nije
vezana za jedan određeni oblik izražavanja, kao što je govor ili pismo. Ako slikama možemo
da postignemo isto što i rečima, nevažno je da li ćemo koristiti jedno ili drugo.”

Jens E. Kelsen

Retorikom se svi bavimo. Ona ne predstavlja ni manipulaciju, ni kitnjasto izražavanje, niti
prenošenje značenja, iako sve to može da se koristi retorički. Retorika je delovanje putem
jezika i komunikacije. Ona navodi druge ljude da osećaju, razmišljaju i deluju na određene
načine. Ne prođe ni dan a da ne pokušate da utičete na druge ljude ili oni na vas, te, prema
tome, ni jedan dan ne prođe bez retorike. U knjizi Šta je retorika? Jens Kelsen, profesor
retorike u Norveškoj, objašnjava šta je retorika i zašto retorički uvidi i sposobnosti nisu samo
ključna odlika čoveka, već i društva.

5. Kristine Amandu: ŠTA JE ANTIKA? / Loznica: Karpos, 2019.

Preuzeto sa sajta:
http://karposbooks.rs/shop/novo/sta-je-antika/?_rstr_nocache=rstr733617befd8e385e

„Antika je doba mnogoboštva, neprekidnih, krvavih sukoba, staleških podela, robovlasništva,
prostačkog humora, ostavljanja novorođenčadi u divljini da umru, gatanja po životinjskim
iznutricama, ubijanja radi razonode u arenama, bučnih narodnih skupština i despotskih vladara
– i kako je onda takva antika postala nedostižan cilj uzvišene lepote i sklada? Ponovo se
moramo vratiti Šlegelovom iskazu da u antici svako pronalazi ono što traži, a ponajpre samog
sebe. Antika je, kao idealizovana celina i uzvišeno izvorište evropske kulture, stvorena u 18.
veku, i to kao ogledalo koje ulepšava. Antika se nije izučavala kao nešto što je strano ili
drugačije, već kao sve ono što su ljudi želeli, ili što je trebalo, da sami budu. …

Položaj antike kao kolevke Zapada povezan je i sa narativima o antičkom poreklu razlike
između Zapada i 'drugih'. Možemo li reći da su evropska arogancija, vera u superiornost
Zapada i nepremostivi jaz između Zapada i ostalih zaista nastali u 5. veku pre Hrista i da ih je
formulisao istoričar Herodot? Kako bilo, stoji da je Herodot tumačen i korišćen na taj način.
Filozofi prosvetiteljstva u 18. veku, kao i njihovi sledbenici poput Hegela, često su određivali
Trojanski rat i Persijske ratove kao kamenove međaše u neprekinutoj borbi Evrope protiv
praiskonskog azijskog neprijatelja. Antika je bila mobilisana u cilju održanja hegemonije
Zapada. U onoj meri u kojoj je ličio na antiku, Zapad se izdvajao u odnosu na druge.”

Kristine Amadu

Šta je antika? ne izlaže samo kakva je antika bila, nego i kako je postala ono što danas nama
predstavlja. Autorka nam kazuje čudesnu priču o tome kako su se različiti elementi antike