Page 78 - Bilten broj 11 2021

7. Kalam Toubin: FRENSIS BEJKON: Umeće gledanja / Loznica: Karpos, 2019.

Preuzeto sa sajta:
https://karposbooks.rs/shop/supplementa/frensis-
bejkon/?_rstr_nocache=rstr598617bf28422f25

„Semjuel Beket i Frensis Bejkon su dve ličnosti koje su se pojavile nekoliko godina nakon
Drugog svetskog rata a čije se delo na različite načine bavilo dramom gubitka i očajanja;
obojica su, reklo bi se, prisustvo čoveka u svetu videla kao nešto čudno i gotovo komično
besmisleno. Stoga nije slučajnost što je Beket potekao iz dablinske trgovačke klase, a Bejkon
iz ogromne mase protestanata s Juga. Beket je rođen sedam godina pre Bejkona koji se,
uzgred, i nije nešto posebno divio Beketu. I Beket i Bejkon su, tokom perioda mladićstva,
posmatrali kako moć njihove klase polako nestaje, živeli su u porodicama u kojima je svako
bio potpuno načisto s tim da će se vlast okrenuti skroz naglavačke i da na izborima pobeđuju
ljudi koji zavijaju kao vile smrtonoše u noći i da pobuna tih ljudi neće biti ugušena. Javljala se
pomalo i griža savesti, osećaj da oni koji su ih okruživali nisu razumeli Irsku, da su njome
rđavo upravljali i da su je zloupotrebili pa se sada suočavaju s posledicama. Ovo nije ništa
manje verodostojno zbog činjenice da ni Beket ni Bejkon ništa od toga nisu spominjali tokom
razgovora ili u intervjuima; ono što se tokom njihovog mladićstva dogodilo u Irskoj uticalo je
na njih tako da su oni to jedva i pojmili, a upravo zbog toga taj uticaj je bio utoliko snažniji.

Međutim, vredi zapaziti da su i jedan i drugi stvorili delo o bespomoćnosti i nasilju, samoći i
usamljenosti, koje se čini da je impozantnije i trajnije od dela njihovih savremenika.”

Kalam Toubin

8. Džorž Stajner: ZAŠTO RAZMIŠLJANJE RASTUŽUJE: Deset (mogućih) razloga /
Loznica: Karpos, 2019.

Preuzeto sa sajta:
http://karposbooks.rs/shop/novo/zasto-razmisljanje-
rastuzuje/?_rstr_nocache=rstr463617bf323e6cf2

Misaoni činovi su beznadežno rasipnički, individualni, ali retko originalni, neuračunljivi, ali i
sputani u granicima jezika. Misao je sveprisutna – možemo na trenutak prestati da dišemo,
kaže Džordž Stajner, ali ne i da mislimo. Svi misle, kako onaj ko osmišljava složene
geometrijske teoreme, tako i onaj ko ne ume da osmisli postavljanje pravouganih kocki na trgu
nekog grada. Ali šta je sa onom mišlju koju smatramo najkvalitetnijom, kuda nas ona vodi?
Obično nikuda, kaže Stajner. „Jedna nepodnošljiva činjenica i dalje ostaje: ma koliki bio ugled
misli, njena koncentracija, sposobnost preskakanja preko provalije nepoznatog, ma koliki bio
njen talenat za saopštavanje i simboličko predstavljanje, misao se ne približava razumevanju
svojih primarnih predmeta. Mi nismo ni centimetar bliži proverljivom rešenju zagonetke naše
egzistencije, njene prirode ili cilja, ako oni uopšte postoje, u ovom verovatno mnogostrukom
univerzumu, mi nismo bliži odgovoru na pitanje da li je smrt konačna ili ne, da li Bog postoji
ili ne, nego što su to bili Parmenid ili Platon. Možda smo čak i dalje od njih.”